PRANZO ’E BENEFICENZA..
Era ’o iuorno ’e Natale. Na folla llà, mmiezo ’o larghetto,
teneva mente chi ieva e chi veneva,
e s’era fatta apposta ’na tavola a cianfa ’e cavallo,
attuorno attuorno tutte bannere e ferze.
Nvopp’ ’o staccato, ’a banda sanava, pe’ dà cchiù alleria,
ll’innia riale: stevano già assettate
quaranta puverielle c’avevano dato ’o buglietto
a ’nu signore cu ’na cuccarda mpietto...
Quaranta allangate: propeto, a termene nuoste:
Cierte, cu ’e panne fracete, venevano...
chisà... p’avè ’nu posto, p’avè quacche meza palata,
pe’ dì: — Guardate, vulimmo sulo ’o ppane!
P’ogge surtanto, nuie vulimmo ’nu muorzo ’e quaccosa
ll’urdema vota, primm’ ’e murì p’ ’a via! —
Ma senza ’nu buglietto, ’nu segno, ’na carta qualunche,
’na canuscenza, comme avive ’o deritto?
E’ na felera ’e gente rummasa llà, fora ’o staccato,
senza speranza, cu ll’uocchie stupetute
e tanto ’e vocca aperta, se steva a sentì chell’addore
d’ ’o ccucenato: ’nu poco ca ’e gguardave
liggive nfaccia a lloro ’e facce d’ ’a mala patenza.
d’ ’a vita ’e cane: ll’uocchie gialle, nfussate;
vedi ve, mmiezo a lloro, perzone cu ’e facce cevile,
facce ’e signure ca... forze tiempo arreto
tenevano ’nu mpieco, tenevano forze astipata
’a cartuscella, chella cu ’e cavallucce!
Embè, accussì cammina stu munno capuoteco e pazzo!
Cu chi t’ ’a piglie? Llate, assettate attuorno,
